AUTORI GRAFIČKE ZAVERE 4.
*) crtanje = život

Vladimir Božidarević (1974)
crta u Novom Sadu. Šegrtovao u zlatari, trenutno radi muziku za pozorišnu predstavu "Pipi Duga Čarapa". Objavljivao stripove u "Grafičkoj zaveri" i "Niškom analitičaru". Dramatičan i sugestivan, strip "Priznanje" ukazuje na vrlo talentovanog autora koji vešto otkriva potrese u podsvesti. Igra duboko crvene i sive boje, pretvara nesigurnost junaka u trajni začarani krug. Bilalovska diskretnost ostaje upečatljiva dugo nakon čitanja. Samoća i neuspeh imaju boju karmina...
Aleksa Gajić (1974)
završio grafiku na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, crta u Zemunu, trenirao kajak 5 godina. Ilustrovao "Politikin zabavnik", objavio strip-album za francuski Soleil "Bič božji/Le Fleau Des Dieux", 2000. U igri sa kolegom Grkinićem (recipročni scenario i crtež, oba stripa su radjena istovremeno - kadar jednog, pa kadar drugog), Gajić svoje zavidno zanatsko umeće kojem se nazire i dalji razvoj voli da pomeša sa erotsko-nonsensnim elementima. Duhovitim prelaženjem s one strane horizonta očekivanja, te svežinom i lakoćom crteža, Gajić predstavlja poletnog autora kojem je urbani duh prava priroda...
Darko Grkinić (1974)
apsolvent istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, off-strip-crtač i velosipedista. Namerno necentriranim kolorisanjem Grkinić svoju bizarnu pričicu stavlja u red šarmantnih jednočinki apsurda. Uz vešto i lako pripovedanje, Grkinić stvara likove sa kojima postajemo veoma prisni iako ih srećemo po prvi put...
Ivan Grubanov (1976)

diplomirao slikarstvo na Likovnoj akademiji u Beogradu. Bavi se slikarstvom,videom, fotografijom, stripom, multimedijom. Brojne izložbe i nagrade. Stvara na relaciji Beograd-Pančevo.
Digitalnom stilizacijom širokih pokreta četkice na platnu i sa pseudotragovima uljanih boja, Grubanov je već izgradio sopstveni stil koji sa traumatičnim temama predstavlja jedinstveni spoj visoko estetizovanog slikarstva i drame. Transponovanje priče o čarobnjaku iz Oza u savremenu situaciju iz ugla infantilnog junaka, jedan od najozbiljnijih radova koji spajaju političku manipulaciju sa pop-ikonografijom. U kosmosu odrastanja i društvenog nametanja obrazaca ponašanja, u uzavreloj borbi izmedju iskustva i estetskog objekta, Grubanov je zvezda koja se uzdiže...

Darko Žebić - Gabriel (1968)
rodjen u Novom Sadu. Završio Srednju školu za dizajn, ima i kupljenu diplomu za kuvara tehničara koja važi za ćevape i mešano meso. Trenutno radi kao autor za nemačkog izdavača Achterbahn Verlag, gde je nedavno objavio prvu knjigu svojih radova, radi stalno za novine YAM!, povremeno za nemačko izdanje MAD-a, a redovno za novine Holsteinischer Kourier u Nemačkoj. Crta na više mesta i država (k'o Balašević), a izmedju ostalog u Šidu i nije ambasador dobre volje UNICEF-a. Ima dvoje predivne dece (što se podrazumeva) i ženu koju još nikad nije prevario zahvaljujući isključivo čvrstom karakteru i očajnom izgledu. "Bajka o dovitljivom seljaku", iako tematski poznata, likovno je bez greške izvedeno delo - dosledne linije, sjajne groteske, sugestivnog kolorita - dovoljno da svako shvati zašto je Žebić prisutniji van naše zemlje - kormilar na brodu ludaka...
Dobrosav Bob Živković (1962)
rodjen u Pirotu. Završio Fakultet primenjenih umetnosti 1987. godine. Osim ilustrovanja knjiga bavi se i advertajzingom. Redovno objavljuje ilustracije u "Politikinom zabavniku", "Velikom dvorištu" i izdanjima Kreativnog centra, jedan od najzanimljivijih i najznačajnijih srpskih crtača u protekloj deceniji. Dobio tri puta nagradu "Neven" za najbolje ilustrovanu dečju knjigu, dva puta nagradjivan "Zlatnim perom". Crta na Novom Beogradu. Živkovićev stil karakteriše erudicija u svakom segmentu rada - on poseduje izuzetnu tehničku veštinu, ujednačeni odnos pitkosti i majstorstva, sugestivan balans kolorita i teksture, a svestan je i prave mere preterivanja. Doslednog i strogog ritma, Živkovićeva tabla je neodoljivi filozofski trač, travestija koja u likovno-narativnom smislu osvaja bez ostatka...
Kosta Zdravković (1978)
završio srednju školu "Škola za dizajn", studira na FPU, angažovan u agenciji "Idea+ DDB". Kao pravi primer mimetičkog stripa, Zdravkovićev strip jeste ujedno i kontravizura - pad oka. Digitalna 3D struktura u ovom slučaju je antologijski primer na kojem treba naučiti razliku izmedju stripa i animacije...
Zvonko Jaćimovski (1966)
rodjen u Vršcu. Stilski blizak Munjozovom odnosu crno-belog, Jaćimovski ovde suptilnije gradi priču tanjom linijom i povišenom dinamikom. Kao vanredan narator, Jaćimovski vešto i lagano ulazi u svest kao autor čijem se umeću čitalac uvek iskreno obraduje...
Goran Josić (1977)
student Likovne akademije u Novom Sadu, gde se i bavi ilustracijom, dizajnom, animacijom, prvi put objavljuje. McKeanovski, naravno, ali sa vizuelnom kulturom kakva se retko, suviše retko vidja. Da li je prerano govoriti o geniju? I u crtačkom, i u digitalnom, i u dizajnerskom smislu, Josićev rad je pozivnica za let u estetski osvojeno beskonačje, ono čemu ćemo se uvek vraćati...
Aleksandra Lazar (1969)
crta u Londonu, sanja Zemun. Diplomirala na Akademiji primenjenih umetnosti u Londonu, završila Design & Multimedia na Westminsteru 1999. godine. Shvatila da od studija nema 'leba. Freelance ilustrator, dizajner, visualiser, bavi se i vizuelnom teorijom i kritikom. U slobodno vreme, voli da miriše sveže samlevenu kafu. Lazar pojašnjava: "Već mesec dana u Saatchi galeriji (London) je izložba fotografija. Jedan od izlagača je žena koja je slikala svoje klince: dečak piški u sneg, dečak i devojčica (tri godine stari) trče goli po pesku, poziraju s maskama na licu, itd... Medjutim, dva policajca, kao u vicu, otišla na izložbu i shvatila da je u pitanju čista pedofilija, i traže da se slike zaplene. Problem, navodno, nije u tome šta je prikazano, nego način na koji će to eventualno tumačiti jako mali deo društva, rečju pedofili. Zbog njih, ne zbog nas, deca ne treba da budu gola na slikama, jer je to materijal koji oni mogu koristiti u svojim pohodima. I tu jedna stvar mene zbunjuje - ako svi počnemo da gledamo na golu decu kao nešto pedofilsko - ili pedofilima sklono - u kom trenutku onda svi postajemo pedofili, odnosno usvajamo njihov način razmišljanja za svoj model? S druge strane, ako ispod svake slike mora da stoji edukativni tekst koji će se glasno busati da je on protiv ovoga a za ono drugo, gde je ona jadna, izvikana, sloboda umetnika? ... Tema stripa nije pedofilija, tema su nijanse. Nijanse stava koji treba da ostane otvoren, fluidan, skeptičan, ali i nevin u svakom trenutku. Nekada seksualnost jednostavno ne postoji u jednom odnosu. Nekada postoji, i dobrodošla je..." U tenziji izmedju dizajna i grupisanja narativnih elemenata, Lazar se vešto kreće po likovnoj kompoziciji da bi ostavila sumnju da li je ovde reč o stripu. "Zavodnik" je niz plakata koji su omedjeni likovnim pravilima i na mestima na kojima se to od klasičnog stripa ne očekuje. Cerebralni strip natopljen puderom ženstvenosti, intiman kao kada bismo mogli da šapućemo očima...
Miroslav Lazendić (1980)
autor strip-fanzina "Gnoj Komiks" i kolaž-fanzina "Deblokiranje 1& 2", vodi radionicu za strip, ilustraciju i kolaž "Entropija" u Subotici. Na pragu nekada provokativnog i buntovnog omladinskog stripa, Lazendićev kataloški pokušaj istinska je anacenoza o estradnom trenutku kod nas. Bez skrupula, Lazendić ostvaruje kratku obdukciju domaće palanačke svesti...
Nenad Lazić (1974)
član UPIDIV, student četvrte godine dizajna na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, bavi se grafičkim i koncept dizajnom, iza sebe ima više izložbi i nagrada. Poigravajući se različitim spregama (infantilno-promišljeno, muškost-veštičavost, metaforično-doslovno...), Lazić pravi dijagram pripovednih polja. Suvereno vladajući koloritom i svedenijim figurama, Laziću polazi za rukom da apstraktniji sadržaj učini sjajnom, neočekivanom pričom...
Slobodan Miladinov (1968),
rodjen u opštini Kikinda. Trenutno crta u gradu Montrealu, pokrajini Quebec, Kanada. Diplomirao 1993. godine na predmetima Pismo, Grafika i Oprema knjige odseka Grafike FPUD u Beogradu. Uprkos formalnom grafičkom obrazovanju (diplomirani dizajner grafike), glavna oblast stručnosti su mu drevne slikarske tehnologije, posebno raznovrsne tehnike emulzione tempere, sa akcentom na tzv. voštane tempere (hladna ili pseudo-enkaustika u mnogim varijacijama, koja je korištena na jednom broju Fajumskih portreta). Uporedo sa upoznavanjem načina rada personalnog računara, pod pedagoškim vodjstvom prof. Lj. Lazića je privatno izučio i osnove graviranja bakrorezačkim alatom na metalu (bakar ili cink, bolje bakar jer je mekši). Najviše voli vijetnamsku hranu jer je vrlo jeftina a ukusna - dok za svakodnevnu kućnu upotrebu u svakom slučaju preporučuje libansko-sirijski način prehrane. //www.miladinovdesign.com Kao i u svojim fontovima i starim likovnim tehnikama, Miladinov u simboličkoj ravni, u metaforama i amblemima pronalazi dovoljno energije koja bi ih pokrenula u pripovedni niz. Kao i u digitalnom dizajnu, Miladinov nalazi u stripu istu virtuelnu higijenu. "Forsiranje Drine" je jedina čista ratna priča...
Saša Mihajlović (1978) web site
crta u Beogradu. Objavljuje zanimljive strip-fanzine, publikovao radove u brojnim časopisima, zastupljen u antologiji COMIX 2000 izdavača L'Association. U neprekidnom traganju za idealnom narativno-likovnom formom, Mihajlović je otkrio verovatno najvećeg strip-pripovedača Chrisa Ware. Strip nikad nije zatvorena, 'poklopljena' struktura - Mihajlović zna da je hermetizam samo veština udaljavanja od ljudi sa prosto-proširenim pogledima na svet. Težište stripa je u svakoj njegovoj tački...
Aleksandar Opačić (1973)
crta u Obrenovcu. Završio slikarstvo na FPUD u Beogradu. Radi strip-serijale "Fossil & Swatch", "EKV", "Shadow Of Black Cat", "Sam o sebi i meni", "Mister Trip"... Opačić tvrdi da su opšta mesta samo dovoljno neistražene paralelne stvarnosti. Izmenjena stanja su gramatika te psihonautike, a humor je vrsta narkomanije koja nije zabranjena. "Fossil & Swatch" uvek znaju kada je vreme da se povuku. Opačić je majstor zaustavljanja...
Dušan Pavlić (1968)
crta u Beogradu. Diplomirao na FPUD grafiku i opremu knjige, rodjeni je ilustrator, grafički dizajner, crtač, kompjuterski grafičar. Osvajao brojne nagrade za karikature i ilustraciju, Grand prix na 4. medjunarodnom bijenalu ilustracije i Zlatnom peru Beograda 1996. godine. //www.cyberrex.org/pavlic Pavlić podjednako magičnim crtanjem pripitomljava užasnu stvarnost i pomerenu dečju maštu. Psihodelična Alisa je zastrašujuće remek-delo u svim nivoima naracije, naročito u njenim operatorima. Likovna pravila dolaze kod Pavlića da traže dozvolu da se pojave...
Milan Pavlović - mr. stocca (1969)
diplomirao grafiku na FPUD, ilustrator, crtač stripova, bavi se animacijom, grafičkim dizajnom. Objavio knjigu radova "Stočna hrana i sedam patuljaka" (Naša krmača, 2000), crta u Zemunu, dobitnik je više nagrada - Zlatno pero Beograda 1996. i 1999. godine. Pavlovićeva stvarnost je i dalje naseljena teškim stanovnicima i željom za letenjem. Krilata bića u nama uvek sama iznadju jezik putem kojeg će se obznaniti svetu. Pavlović nas možda nezasluženo nagradjuje ontološkim flajerima; to su mali metafizički eseji za koje mislimo da smo ih već doživeli...
Zoran Penevski (1967)
web-journalist Radija B92, urednik emisije o stripu "Strip-hop" na Radiju B92 od 1996-mart 1999. godina, objavljivao eseje i tekstove u desetak časopisa, urednik serijala "Grafička zavera". Objavio roman "Flamanski mesečar" (Matica Srpska, 1997) i zbirku priča "Istorija stomaka" (Beografiti, 1999).
Ivan Ranković (1981)
crta u Beogradu. Ilustrator u CIBS na Saobraćajnom fakultetu. Hitajući u susret likovnoj zrelosti, Ranković krupnim koracima savladjuje narativne prepreke. I sirov i suptilan istovremeno, Rankovićev crtež i spektar boja ukazuju da je reč o autoru na koga treba da se obrati pažnja...
Boban Savić - Geto (1972)
rodjen u Aleksincu. Diplomirao na FLU u Beogradu na odseku za slikarstvo, ilustruje "Politikin zabavnik" i knjige... Zbog poznatog iskustva sa Dorijanom Grejm, treba se pribojavati za crtača koji toliko živosti unosi u svoja dela. Savićeve ilustracije su savršene mašine koje proizvode likovnost koja se skoro fermentiše u narativne komade. To su vrhunska dela jednog majstora, vizuelni trezori koji otimaju dah...
Vladimir Stankovski (1965)
mladost proveo u Plandištu, radi u Beogradu u Grafičkom centru nedeljnika "Vreme". Objavljivao stripove i ilustracije u više od 30 časopisa, nagradjivan za karikature, ilustrovao desetak knjiga, objavljuje jedini domaći dnevni strip-kaiš u "Blicu". //solair.eunet.yu/čwladaski Stankovski je precizan i lak, skroman i požrtvovan, on je super-crtač, poput super-heroja o kojem govori. Crtežom sličnih osobina, on postaje jedinstveno vredno biće koje obezglavljeno traga za estetskom čistoćom. Strip je mesto gde se sve to okuplja...
Ivica Stevanović (1977)
rodjen u Nišu, asistent grafike knjige na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Masakrirajući linijom portrete, Stevanović sjedinjuje smešno i morbidno na način koji ga svrstava u majstore groteske. Za Stevanovića, osmeh je ledenog porekla, a lice i telo su estetska vrtoglavica...
Zoran Stojiljković Kiza (1966)
crta u Nišu. Objavljivao u magazinima "Stripmania", "Narodne novine", "Bumerang", "Grafička zavera"...; Toni Radev (1972), crta u Nišu, objavljivao stripove u listovima "Pressing", "Stripmania", "Patagonija"... Stojiljković raspolaže retkim talentom za složenu dramaturgiju, precizan crtež i visoko sugestivno komponovanje kadrova. "Još jedan ludi pandur" je pripovedna slagalica od više stotina delova spakovana na tri table tako da podseća na savremenu srpsku Pandorinu kutiju...
Tihomir Čelanović (1977)
odrastao u Kotoru, crta u Beogradu. Ilustrator i strip-crtač, za "Equinox" dobio I nagradu za strip na medjunarodnom konkursu Pictor akademije u Torinu oktobra 2000. godine, ovde je premijerno odštampan u koloru. Čelanovićeva razbarušena linija, čini se, nikad ranije nije bila tako dobro organizovana i potpomognuta akcentima boja kao u ovoj utopijskoj priči. Srazmerno uzbudljiv ritam, napeta fabula i jasno odredjen svet pravila i likovnosti, stvorio je svež i uzbudljiv strip o Svetlu i Tami, brilijantnu minijaturu o suštinskim parovima suprotnosti (dobro-zlo, otac-ćerka)...
Rastko Ćirić (1955)
crta u Beogradu. Diplomirao na FPUD, gde radi kao profesor, šef odseka animacije u Filmskoj školi Dunav filma. Grafika, ilustracija, ex-libris, animacija, muzika, strip, brojne izložbe i nagrade, brojniji umetnici koje je obučio. Napravio mnogo divnih knjiga... //www.dkmt.com/web/index.html Uz primer kako se u strip-formu mogu spojiti ilustrovani komadi političke stvarnosti i vizuelno promišljanje iskustva, Ćirićevi skoro utilitarni kaiševi ostaju da lebde svojim značenjima iznad jezera metafora i simboličkih karikatura. Ćirić hvata crtežom leteći sadržaj koji pogled samo zamišlja da može da opazi...

 




autori

radovi

kontakt